Zepter Masterpiece kolekcija isključivo se radi od tvrdog porcelana, koji je otporan na ogrebotine zahvaljujući visokom sadržaju kaolina (50-55%) i malim primesama kvarca i feldspata (20 odnosno 30%). Ova vrsta porcelana peče se na vrlo visokim temperaturama, do 1350-1460 ºC.
Zepter Masterpiece kolekcija proizvodi se po originalnom metodu proizvodnje porcelana, koji datira iz XVIII veka, kada je Johan Fridrih Betger (Johann Friedrich Böttger), koristeći formulu matematičara i naučnika Erenfrida Valtera von Čirnhausa
(Ehrenfried Walther von Tschirnhaus) i eksperimentišući sa svojim holandskim kolegama, postavio temelje savremenog procesa proizvodnje porcelana. To je bio veliki korak napred, jer je do tada Kina bila jedini proizvođač porcelana, koji je u Evropu prevozila isključivo holandska Istočnoindijska kompanija. Porcelan je predstavljao bogatstvo, prestiž i rafinirani ukus bez premca...
Sada, u XXI veku, Zepter vraća porcelanu nekadašnji sjaj i ekskluzivnost, i tako svaku trpezu čini kraljevski elegantnom, a svakodnevne obroke pretvara u svečanosti.

Kompanija Zepter proizvodi svoj ekskluzivni porcelan isključivo koristeći tehnike dekorisanja „u glazuri” i „na glazuri”.
Prilikom postupka dekorisanja „u glazuri”, osnovna boja se indirektno nanosi na posuđe pomoću nelepljivog papira, postupkom sito štampe, i zatim se peče na 1250°C, da bi boja prodrla u otopljenu glazuru. Na taj način porcelan dobija svoj prepoznatljiv sjaj. Nakon toga, vrši se postupak dekorisanja „na glazuri”: Zepter motivi (Royal, Imperial i Black & White) slikaju se rukom, sa ili bez zlatnih dekoracija, a zatim se porcelansko posuđe peče na 840 °C. Kao što nam naziv postupka govori, dekoracija se nalazi „na glazuri”.
Konačna faza je ručno nanošenje 22-karatnog zlata, koje pre pečenja ima braonkastu boju, zbog dodatih ulja i aditiva. Zatim se četkom dekorišu ivice posuđa. Ovaj postupak se naziva „pečenje zlata”, jer se odvija na temperaturi od 800 °C. Drške, dekoracije i bordure se oslikavaju isključivo ručno. Veština dekorisanja porcelana je usko specijalizovana, a znanje se decenijama prenosi sa jedne na drugu generaciju slikara. U poređenju sa fazama proizvodnje u izradi standardnog porcelana (na primer, motiv i zlatna dekoracija nanose se štampanjem), posebnost i apsolutna superiornost Zepter Masterpiece kolekcije odražavaju se u svakom detalju.
 

Bogatstvo i perfekcija u svakom detalju, kao i mogućnost izbora različitih delova seta, daju impresivnu ponudu stonog porcelana: od velikih tanjira za serviranje do malih doza za so, od činija za supu do šolja za čaj ili espresso, svaki set je osmišljen tako da se može kombinovati sa pojedinačnim delovima, od najosnovnijih delova do kompletnog seta u svoj njegovoj veličini.

Zepter International s ponosom potvrđuje da se ova kolekcija porcelana i Table Art proizvodi u potpunosti izrađuju ručno, od najkvalitetnijih materijala. Vrhunski majstori rade na kompletnoj proizvodnji ovih proizvoda u Bavarskoj (Nemačka). Svaki komad se izrađuje od tvrdog porcelana, prema originalnom metodu koji potiče iz 18-og veka. Za nanošenje boje koristi se tehnika “u glazuri”, a zlato se nanosi tehnikom „na glazuri”.

Fina 22-karatna pozlata nanosi se ručno, specijalnom tehnikom “pečenja zlata”.

Zepter International garantuje najviše standarde kvaliteta i tehnologiju zahvaljujući odabiru najkvalitetnijih sirovina kontrolisanog, evropskog porekla i strogom nadzoru procesa proizvodnje.

Verovatno znate da je izrada predmeta od gline jedna od najstarijih ljudskih aktivnosti.

Još u doba neolita, čovek je počeo da oblikuje jednostavne predmete od gline i dekoriše ih otiscima prstiju, školjkama... Kasnije je grnčariju počeo da peče, da bi je učinio čvršćom i otpornijom.

Prošlo je oko 7.000 godina otkako su ljudi počeli da gaje pšenicu, grašak, pasulj i sočivo. Istovremeno su tražili načine kako da sačuvaju hranu. I tako su počeli da prave prve posude od gline.

U početku je sve bilo veoma primitivno. Najvažnije je bilo da se izabere prava vrsta gline, koja je dovoljno lepljiva. Drevni grnčari su obrađivali glinu tako što su odstranjivali sve nečistoće i oblikovali je u formu cilindra. Proizvodnja je počinjala oblikovanjem cilindara u spirale (dodavanjem vode), a zatim u činije. Činije su zatim ostavljane da se osuše i očvrsnu, da ne bi došlo do oštećenja. Posle sat vremena, obod činije je kvašen i oblikovan dodavanjem obruča.

Kada se takva posuda, koja se obično koristila za pšenicu, osuši, drevni grnčari su je stavljali na vatru da se peče bar 2 sata. Proizvod bi bio gotov kada izgori svo drvo. Sve posude nisu uvek izdržavale test vatre – neke su pucale, a neke bi oštetili komadi drveta.

Stari semitski narodi, verovatno Hititi, zaslužni su za pronalazak grnčarskog točka, koji je ubrzao proizvodnju okruglih posuda.

Zapisi o veštini glaziranja opeke nađeni su na arheološkim nalazištima u Vavilonu i Mesopotamiji. Predivne keramičke posude pronađene su u grobnicama egipatskih faraona. U staroj Grčkoj proizvodile su se amfore i vaze sa poznatim crno-crvenim motivima. A posle velike seobe naroda, Maori su doneli keramiku u Španiju. 
 

Na Dalekom istoku, na primer u Kini, izrada porcelana počela je već u VII veku n.e. Postupak je držan u tajnosti i ekskluzivni izvoz u Evropu započeo je u XIII veku.

Da li znate kako je porcelan stigao u Evropu?

Kinezi su prvi usavršili veštinu pečenja porcelana. U VII p.n.e, u Kini je počeo da se izrađuje tzv. proto-porcelan, koji nije bio ni sasvim beo, a ni prozračan.

Otada se u Kini proizvodi pravi porcelan. Termin 'kaolin' (jedan od osnovnih sastojaka porcelana) potiče od imena planine Gao-Ling, odakle se vadila glina za pravljenje porcelana.

Celadon, porcelan sa bledom sivkasto-zelenom glazurom, izrađivan je isključivo za cara i njegov dvor.

Na povratku iz Azije, Marko Polo je doneo porcelan u Evropu pre 1290. godine. Termin ’porcelan’ potiče od reči porcella, koja na italijanskom znači ’morska školjka’, jer porcelan kada je u masi ili komadima podseća na školjke.
 

Od tog vremena, Evropljani pokušavaju da naprave porcelan i otkriju dobro čuvanu tajnu izrade kineskog porcelana.
Veće količine porcelana počele su da se uvoze iz Kine u XV veku, ali porcelan je i dalje bio prilično skup, s obzirom na njegovu protivvrednost u zlatu.
Bogat kolorit i fine dekoracije privukli su evropsku aristokratiju toga doba, za koju je porcelan postao simbol prestiža.
Evropljani nikako nisu mogli da postignu visoke temperature, neophodne za pečenje (i izradu) porcelana.
Jedan od prvih pokušaja u Evropi bila je izrada tzv. Mediči porcelana u XV veku u Italiji. Ovaj porcelan je bio bele boje, ali ne tako prozračan kao kineski porcelan, a ornamenti od kobalta imitirali su kineske motive.
Slično tome, čuveni holandski porcelan iz Delfta kopirao je kineske motive.
U međuvremenu, kineski brodovi dovozili su ovu finu, lomljivu robu i istovarivali je u Amsterdamu, Đenovi i Veneciji, odakle je porcelan stizao na kraljevske dvorove i u prekrasne palate. Najbogatiji ljudi toga vremena nadmetali su se sa svojim dragocenim kolekcijama, koje su predstavljale simbol prestiža i moći.

Erenfrid Valter von Čirnhaus (Ehrenfried Walther von Tschirnhaus) i doktor Johan Fridrih Betger (Johann Friedrich Böttger) otkrili su tajnu porcelana u Majsenu 1708. godine.
Prvi porcelan koji su napravili izgledao je kao crvenkasto-braonkasti kamen. Kaolin je počeo da se koristi za izradu porcelana tek u kitnjasto doba napuderisanih perika – u doba baroka.
 

Ubrzo nakon toga, u Majsenu je 1708. godine otvorena radionica za izradu ovog polu-porcelana. Oba naučnika su radila na otkrivanju tajne smese. Betger je konačno uspeo 1709. godine, samo godinu dana nakon smrti Von Čirnhausa.
Sledeće godine je u Majsenu otvorena prva radionica porcelana, koju je Betger vodio do svoje smrti,1719. godine. 1718. godine, nekoliko radnika iz Majsena je odalo tajnu izrade porcelana. Sledeća radionica porcelana osnovana je u Beču 1718. godine.

Najpre je potrebno pripremiti materijal:

1718. godine, Holanđanin Klaudis Inocetius du Pakuler (Claudis Innocetius du Paquler) je otvorio drugu evropsku radionicu porcelana u Beču, i od sredine XVIII veka, fabrike su počele da se otvaraju širom Evrope.

Za izradu porcelana, potrebni su:

Različitim odnosom ovih supstanci dobijamo tvrdi i meki porcelan.
Tvrdi porcelan koji se proizvodi u većini evropskih fabrika sadrži 40-65 % kaolina, dok meki istočno-azijski porcelan sadrži manje od 40 % kaolina, a ostatak čine feldspat i kvarc u odnosu 50:50. Zubni porcelan sadrži više od 80 % feldspata. Ova smesa se gnječi i mesi, pere i zatim oblikuje.
Nakon toga, materijal se oblikuje, suši i peče u tunelskoj peći na temperaturi većoj od 900 ºC. Ovaj porcelan, koji zovemo biskvit-porcelan, može se i ne mora glazirati. Ako se glazira, potrebno je da se još jednom peče na temperaturi od 1450 ºC. Nakon toga, preostaje jedino dekorisanje, koje ćemo opisati kasnije.
 

Kaolin je čista supstanca koja potiče od feldspata. Maksimalno je tvrd, prozračan i beo kada se peče na temperaturi većoj od 1300 ºC. Kaolin mora da se peče u ograničenom prostoru, tj. u prisustvu što manje količine vazduha, da ne bi došlo do promene boje zbog primesa gvožđa.
Gustina porcelana je oko 1231 kg/m². Kaolin je dobio ime po planini Gao-Lin u Kini, gde je prvi put pronađen.